//
čitate...
Društvo

Tri preporuke studentima bazirane na radnom iskustvu

Naš školski sistem ima dve glavne mane: svodi se na reprodukciju naučenog, a ne na razmišljanje i kreaciju i nema čvrste veze sa privredom, već se često izučavaju sistemi koji su odavno zastareli.

Da bi se ovakvi ozbiljni problemi rešili potrebna je promena pre svega mentalnog stava svakog pojedinca u školskom sistemu, kao i jasna strategija razvoja školstva generalno na državnom nivou. Veoma brzo dolazimo do dodatnog problema: ministartstvo prosvete, kao i ceo državni aparat je veoma spor, dok sa druge strane godine prolaze i generacije mladih ljudi nepripremljeni izlaze u profesionalne vode.

Međutim, ono što sigurno ne smemo dopustiti je da nam život prolazi u čekanju da neko drugi uradi nešto za nas. Životni stav baziran na čekanju „države“ da učini „nešto“ je najpogubnija stvar koju mladi čovek može sebi da učini. Potpuno stojim iza stava da sami određujemo svoj život, a to možemo učiniti jedino preduzimanjem. Problemi postoje, naravno, a često su i ozbiljni i teški, ali setimo se samo da se ljudska inteligencija razvila upravo rešavanjem problema!

Sve svoje poslovne rezultate, koji u relativno malom broju godina nisu uopšte zanemarljivi, uspeo sam da postignem samoinicijativom. Pošto se ne smatram novim Nikolom Teslom, već mislim da svaka mlada osoba sa dovoljno volje može uraditi slično, želeo sam da podelim svoja lična iskustva pre svega sa studentima koje čeka poslovna karijera koliko sutra.

Preporuke nemojte shvatiti kao nametanje mišljenja već najiskreniju želju da postoji što više mladih ljudi koji će biti spremni za rad odmah nakon studija i moći nezavisno od roditelja da organizuju svoj život. Sloboda izbora i odgovornosti za sopstveni život je u isto vreme i zastrašujuća i divna. Bitno je samo da se ne uplašite.

Volontirajte za vreme studija

Negde između treće i četvrte godine studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, primetio sam kako me rad na fakultetu ne ispunjava, ne priprema za život i kako preovlađuju forma, a ne suština, a zatim i fokusiranje na visinu  ocena, a ne kvalitet naučenog. Hteo sam da radim nešto konkretno i da vidim šta se dešava u privredi, svetu iza zidina fakulteta koji mi je delovao jako nepoznato i daleko.

Objavio sam svima koje poznajem da ću „od leta“ aktivno tražiti praksu. Ponuda je stigla pre nego što sam očekivao i to ne u formi u kojoj sam očekivao. Ponuđena mi je praksa u oblasti telekomunikacija, a ja sam studirao automatiku.

Work_in_progress

Moja prva reakcija je bila: „Nisam zaiteresovan, nije mi u struci!„. Nakon trideset i šest sekundi sam se zapitao: „Nemaš iskustva, nisi završio fakultet, ne znaš kako funkcionišu firme, kako funkcionišu međuljudski odnosi u firmi. Ništa ne znaš, a daješ sebi za pravo da biraš posao i odbiješ praksu u jednoj od najboljih sistem integratorskih firmi u zemlji?!“ Moja druga reakcija je bila: „Prihvatam!

Godinu i po dana sam proveo volontirajući i učeći paralelno sa radom na fakultetu. Upoznao sam sjajne ljude, sjajne stručnjake, osetio rad u realnom sektoru, radio od najbanalnijih do zahtevnih poslova. Osetio sam i radost i tugu profesionalnog bavljenja i života u jednoj velikoj firmi. U stvari, volontiranje je moglo da se zove samo zbog visine primanja, ja sam provodio svaki dan osam sati na poslu, kasnije išao na fakultet, a uveče na časove Linuxa koji su nam bili potrebni u firmi.

Voleo sam da se šalim sa tadašnjom devojkom, a sadašnjom suprugom da je sreća što živimo zajedno inače se ne bismo uopšte ni viđali. Međutim, više posla vas bolje organizuje, pokreće vam mozak i radite bolje i produktivnije. Više rada je čak pozitivno uticalo na broj položenih ispita na fakultetu, a ne obrnuto!

Jedan od najtežih ali i lepših perioda mog života je rezultovao sledećim: pri prvom slanju CV-a, on je bio popunjen i obiman. Imao sam šta da pokažem poslodavcu. Na osnovu tog CV-a sam dobio praksu i živeo u Austriji tri meseca. Na osnovu svega toga, dobio prvi plaćen posao, proputovao pola sveta, od Atlante do Šangaja, i u jednom trenutku bio jedan od dvojice ljudi na svetu koji su imali sve položene Cisco video ispite!

Ljudi koji su mi govorili da sam lud što ne radim za novac, sada su zavideli mojim primanjima i putovanjima. Mada, to govori o njima samima.

Radite još za vreme studija i spremni krenite u život!

Ne držite se slepo „rada u struci“

O, kako bih se prevario da sam ostao pri svom prvobitnom stavu da odbijem praksu jer mi „nije u struci“. Rad „u struci“ je prevaziđen i zastareo model. Tehnologija toliko napreduje da vam niko ne može garantovati da će vaša „struka“ trajati čitavog radnog veka.

Waiting

Naravno, ne mislim ovde da budete medicinski doktor, ako ste završili geografiju, već da stvari ne gledate preusko. Često je dovoljno malo ozbiljnog rada pa da sa jedne oblasti pređete na drugu, profitabilniju ili sa više izbora. Danas ne postoji luksuz gde vam neko drugi obezbeđuje posao i stan. To morate učiniti sami. Moramo se svi zajedno prilagoditi modernijim tokovima i radu u oblastima koje nam mogu doneti boljitak.

Čekanje da se pojavi posao „u struci“ može da potraje godinama. Vremenom, gubite i znanje i radne navike. Vremenom, bez aktivnosti vaša vrednost opada, ne raste. Sve manje vredite na tržištu i neki novi klinci će spremno zauzeti vaše mesto.

Ne budite lenji, razmislite da li je nešto zaista van vaše kompetencije ili ne.

Moje lično iskustvo je vrlo interesantno. Završio sam automatiku na Elektrotehničkom fakultetu, ali sam se od svoje prve prakse preorijentisao na telekomunikacije. Od tada sam se bavio switching-om, routing-om, voice-om, videom, projektovanjem HFC mreža, a zatim i oblastima kao što su izrada sajta ili optimizacija sajta.

Sve su ovo oblasti međusobno i veoma daleke, ali i pojedinim delovima bliske. Na kraju, rad u više oblasti daje širinu i mogućnost posmatranja problema iz više uglova.

RADITE – svaki dan napravite bar minimalni pomak

Vi upravljate svojim životom, drugi u njemu učestvuju. Ukoliko svako od nas ne učini ništa da poboljša svoj život i svoje okruženje, niko drugi to neće učiniti umesto nas.

Progress

Ja pratim jedno malo pravilo: „svaki dan uradi nešto, mrdni se makar za milimetar u nekom poslu„. Ima i ona stara kineska poslovica: „Nije važno koliko brzo ideš sve dok se krećeš“. To je upravo istina.

Stagnacija ne postoji, ukoliko čovek ne napreduje i ne radi, on će nazadovati. To je jasna činjenica i treba je biti svestan. U današnjem svetu brzine, nemamo luksuz ne činjenja.

Ako svaki dan uradite bar nešto, neku sitnicu, nakon 365 dana u godini, pomak će biti značajan. Rad je stvorio čoveka pa nemojmo onda vući evoluciju unazad. Stvaranje nas čini srećnijima, zadovoljnijima i boljima. Kako za nas tako i za naše okruženje.

U našoj zemlji postoji strašan odnos prema radu i onaj koji pošteno radi nije poštovan kao što zaslužuje već mu se čak i podsmevaju.

Ne dozvolite da vas taj negativizam proguta i samo napred, želim vam svu sreću dragi studenti, a ako vam treba pomoć, razgovor ili praksa, javite se, znam koliko znači!

Diskusija

One thought on “Tri preporuke studentima bazirane na radnom iskustvu

  1. Odlični saveti za mladima u vezi sticanja znanja i prakse, rada i zaposlenja.

    Posted by agroekonomija | maj 29, 2011, 11:42 am

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Poslednje na Twitteru

%d bloggers like this: